Здравље људи зависи од природе

Атипични канцери, ендокринолошка обољења, неуролошке сметње, алергије и векторске болести, заједнички су именитељ било да говоримо о томе да су узроци климатске промене или превелико загађење пластиком. Да систем може да функционише, доказујемо изнова када настане криза, оно што недостаје је ублажавање и прилогођавање климатским променама и системски приступ превенцији и куративи када криза прође. Ово су најважнији закључци другог WWФ-овог Форума еколошких политика „Утицај на људе и здравље“.

„Бројни су докази да су поремећаји у клими довели до повећаног обима до данас атипичних обољења за наше поднебље. Конкретан пример је грозница Западног Нила или алергије (на чије се симптоме сада жали скоро 50% становништва), а које свакодневно осетимо. Спектар узрока креће од топлотних таласа (који су раyлог тренутне смрти код 70 000 људи), преко суша и поплава до ширења вируса са којима се срећемо по први пут,“ истакла је директорка програма заштите природе у WWФ Адрији, Дуња Мацоко Дрвар.

„Познато је да се вируши у највећој мери шире захваљујући инсектима и птицама које су најчешћа „мета“ инсеката, а не сме се заборавити да свако климатско одступање у плусу за и макар и 0.1 степен Целзијуса значи ширење популација инсеката за око 150 километара северно и јужно од тачке мерења,“ објаснио је Миланко Шеклер, научни сарадник Ветеринарско специјалистичког Института у Краљеву.

Маја Вучковић Крчмар из Делегације Европске уније, надовезала се подацима Светске здравствене организације који упућују на запањујућ број повећања карцинома плућа код непушача (регистроваано чак 200 000), као и повећање кардиоваскуларних обољења за 15% у 2023. години.

„Својим чињењем односно не чињењем људи ће себе довести до ивице опстанка, а природа ће опстати“, истакла је Вучковић Крчмар. Како би здравствени системи опстали, морамо више улагати у здравство, радити на мотивисању здравствених радника да у земљи остану и водити се препорукама стручних, признатих људи.

Према речима Игора Јездимировића из Инжењера заштите животне средине, на 1,25 кг отпада који дневно произведемо, 0.2 кг је пластика која завршава на санитарним или несанитарним депонијама. Непостојање депозиитних и система за рециклажу и воље да се постојећи прописи спроведу, доводе нас до тога да се свако отварање теме третирања и управљања отпадом дочекује нерадо. Ако узмемо у обзир да пластика након разлагања на микро и нано честице заврши у највећој мери у води, одакле се даље „увози“ у наше, али и организме биљака и животиња, Маја Раковић је напоменула да је Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић формирао релациону базу конкретних података која се свакодневно допуњава егзактним подацима за реке Дунавског слива. Ова база може да послужи као основ за унапређење даљих истраживања на тему утицаја микропластике на здравље акватичних система, па и људи. 63 процената производа за свакодневну употребу садржи огромне вредности пластике у себи, чак 15 до 50%.

„Најчешћи вид изложености човека штетним супстанцама пластике је преко коже (одећа, козметика, хигијена која садржи ове честице), а дуготрајна изложеност ниском интезитету је кључ за разумевање како је ова супстанца доспела у организам“, упозорава Бранислава Матић из Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут.

Још једна важна појава у води, узрокована климатским променама јесте и „цветање воде“ које доводи до појаве велике количине цијанобактерија и уколико нема најпре признања да се са овим проблемом сусрећу готово све површинске воде, затим правилног и сталног мониторинга, а коначно и правовремено деловање јавних предузећа за прераду воде, нарушавање система водоснабдевања је неминовно. Последњи такав случај догодио се у Ужицу, али је то такође и пример како је криза довела до редефинисања у процесима рада како би се убудуће сличне ситуације спречиле. Марија Симић Савић из Удружења Екомар истакла је да треба охрабрити све надлежне за управљање водосистемима да редовним и правилним надзором омогуће
неометано снабдевање и предупреде потенцијалне кризне ситуације.

Форум је отворио Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије, речима: “ Еколошке теме су највећа генерацијска битка. Апелујем на све актере и институционалног и ванинституционалног карактера да не губе ентузијазам и наставе са одржавањем принципа умрежавања, чему форуми попут овога, у великој мери доприносе.“.

Форум еколошких политика WWФ је организовао у просторијама Привредне коморе Србије, а реализован је у оквиру пројекта „Безбедна природа и клима“, који финансијски подржава Европска комисија. Циљ тог пројекта је јачање капацитета организација цивилног друштва у Србији које се баве заштитом животне средине и климатским променама.